Ponekada se bojim da se život poigrava samnom,da ljudi oko mene očekuju nešto što ne mogu ispuniti,imam osećaj zarobljenosti u jednom mestu i jednom vremenu gde kao da nema dalje,željna sam napretka,a ne vidim ga u životu,imala sam viziju svog života,previše sam maštala i sanjarila,a moj život je sada sasvim nešto drugo,nešto što nisam očekivala da će biti i za mene je to jedno veliko razočarenje! Taj osećaj samoće i toga da sam prepuštena sama sebi...pomislim da imam podršku drugih ali onda shvatim da nikome zapravo nije stalo i da svako ima svoje probleme,što znači da su moji skroz nebitni za njih...toliko stvari se prepliće u mojoj glavi i ni sama nisam svesna šta me sve čeka,i kako ću to sve prevazići,i znam da već jako dugo stojim u jednom mestu,da se nisam pomakla baš ni malo,izgubljena sam u svetu gde smatram da mi nije mesto,a ne mogu da se izborim sa stvarima,jer ni sama ne znam kako...i samo se nadam onom boljem danu,kada ću ponosno moći da kažem da sam nešto postigla,i da sam srećna i zadovoljna svojim životom,i nadam se da me taj život neće prevariti i razočarati...!
Pokušavam da ih yaustavim,ali suze mi same teku,i rekla sam sebi da nisi vredan toga,a opet pogledi tvoji me peku,tražila sam ono najbolje u tebi,a za uzvrat dobila sam samo bol,tvoja blizina rastura me na komade,jer uvek se pitam šta je moglo biti da sam ti samo rekla ono što srce samo zna...duboko u meni svaki put se nešto prelomi kada te sretnem,i znam da si daleko,a tako te želim blizu sebe...i pokaži mi da li je vredno da se borim ili samo da se okrenem i odustanem od svega...!
On je hteo sve u životu,a ona je znala da tu ne pripada,gledala ga je kako se provodi i gubi vreme sa drugim devojkama,ali njegova prošlost nije bila takva i zbog toga ona nije odustajala,bilo mu je preče sve drugo i svaka druga,ali ne i njena osećanja,umeo je jako duboko da je povredi rečima koje nije zaslužila,ali i pored toga ona je i dalje verovala i nadala se njegovoj promeni...sa njom je mogao da ima sve,ali on je ipak izabrao ono ništa,i nije još uvek svestan šta je izgubio,jer tako je lako odustao od svega...i doći će vreme kada pomisliće na nju i želeće je blizu sebe,ali ona neće biti tu,biće negde daleko sa nekim drugim,želeći njemu sve najbolje u životu...!
Ponekada se pitam kako je moguće da dvoje ljudi koji su bili toliko dobri prijatelji,postanu obični stranci? Možda zbog toga što je jedna strana osećala i nešto više od samog prijateljstva,a druga se potpuno udaljila zbog toga...ili možda zato što su sakrivali toliko puno stvari jedno od drugog,i ustvari ceo njihov odnos se pretvorio u jednu veliku laž...bili su ubedjeni da znaju sve jedno o drugom,i da taj njihov odnos neće ništa pokvariti...ali onda se pojavi devojka,ta treća osoba zbog koje neko mora da ispašta,i tu se zapravo sve promeni,taj odnos koji su nekada imali nije više toliko jak,zapravo jedva i da postoji,to vreme koje su posvećivali jedno drugom,prosto je nestalo...i tada iza svega toga sa jedne strane ostaje taj osmeh koji će ona uvek pamtiti,dok sa druge strane ostaju njene suze,koje on nikada neće videti...!
Zar bol može biti tako duboka,i sećanje na ono što bilo je nekada,da razočarenje postane normalna stvar,i da mi ljubav bude toliko nepoznata! Dala sam i poslednju nadu za ono što nikada možda i nije bilo suđeno,jer verovala sam tebi,a znam da nisam trebala...Prevario si me svojim dobrim osobinama,i pustio da verujem svim tvojim rečima,ali mi nikada zapravo nisi dao šansu da ti kažem ono o čemu već jako dugo ćutim,jer verovatno se bojiš da bi te istina pogodila. Pokušavaš da se udaljiš,i da me odgurneš od sebe,jer svestan si i sam da bi ja mogla biti ono najbolje što ti se u životu samo jednom dogodi...! Posvećeno ;)
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.