Ljubav u snovima

Ponekada se bojim da se život poigrava samnom,da ljudi oko mene očekuju nešto što ne mogu ispuniti,imam osećaj zarobljenosti u jednom mestu i jednom vremenu gde kao da nema dalje,željna sam napretka,a ne vidim ga u životu,imala sam viziju svog života,previše sam maštala i sanjarila,a moj život je sada sasvim nešto drugo,nešto što nisam očekivala da će biti i za mene je to jedno veliko razočarenje! Taj osećaj samoće i toga da sam prepuštena sama sebi...pomislim da imam podršku drugih ali onda shvatim da nikome zapravo nije stalo i da svako ima svoje probleme,što znači da su moji skroz nebitni za njih...toliko stvari se prepliće u mojoj glavi i ni sama nisam svesna šta me sve čeka,i kako ću to sve prevazići,i znam da već jako dugo stojim u jednom mestu,da se nisam pomakla baš ni malo,izgubljena sam u svetu gde smatram da mi nije mesto,a ne mogu da se izborim sa stvarima,jer ni sama ne znam kako...i samo se nadam onom boljem danu,kada ću ponosno moći da kažem da sam nešto postigla,i da sam srećna i zadovoljna svojim životom,i nadam se da me taj život neće prevariti i razočarati...!