Ljubav u snovima

Osecati tugu,samocu,patnju,i sve to u isto vreme vraca ona stara secanja da covek moze ziveti sam,osecati dubinu svoje duse koja je kao jedan veliki grad,potpuno prazan,pomalo srusen,i svaki dan je sve tamniji i tamniji,osecati se toliko zarrobljeno u svojim emocijama koje ponekada i ne prepoznajem...zelim istupiti korak dalje,izaci iz svega sto me opterecuje,ali ni sama ne znam kako,trudim se a ne vidim napredak,razocaram se i ponovo potonem duboko u samocu i nemoc...nisam dovoljno vredna sama sebi,i tada znam da ne mogu ocekivati od drugih da me vrednuju,zelim biti posebna i savrsena samo jednoj osobi,ali tek tu ne nalazim resenje,zatvaram se u sebe i zivim u snovima i iluzijama jer tako mi je najbolje,tu sam srecna i potpuno rasterecena,a onda se budim i vracam u stvarnost,svesna da se ne zivi od snova i zelja,vec onoga sto zivot zapravo ima za mene...!