Ljubav u snovima

O istini retko kada imam hrabrosti da govorim,sve vise posmatram sebe u nadi da cu razumeti svoje misli i odluke koje donosim,daleko sam od onoga sto sam mislila da ce moj zivot biti,ali daleko sam i od onoga sto sam mislila da cu kao osoba biti,borim se sama sa sobom i taman kada pomislim da moj zivot krece na bolje,vratim se ponovo na sam pocetak i shvatim da zapravo nisam jos ni krenula...Moram prestati da cutim kada me najvise boli,da naucim da kazem stvari o kojima toliko dugo ne pricam jer smatram da me ljudi nece shvatiti,i zato ubijam sebe lagano iznutra,drzim toliko stvari i nemam nacina da se sa tim izborim,teska sam sama sebi i zbog toga se rado povlacim sve dublje i dublje u sebe,nadajuci se nekom boljem zivotu,nekom boljem kraju...!